Giht nastaje usled poremecaja u metabolizmu purina. U organizmu dolazi do nagomilavanja mokracne kiseline od raspadanja nucleoproteida u tkivima i purina koji se unose u telo putem hrane. Oboleli od gihta su obiccno ljudi koji zloupotrebljavaju potrosnju mesa, namirnice bogate purinima, alkohol. Javlja se najcesce kod muskaraca starosti od 35 do 50 godina. Zene gotovo nikad ne obole. Giht pogadja uglavnom muskarce, jer zenski hormon estrogen ima zastitno dejstvo.
Giht (hiperurikemija) nastaje nagomilavanjem kristala mokracne kiseline – otpadnog produkta, koji se obrazuje raspadanjem purina (sastojaka koji se prirodno nalaze u organizmu i nekoj hrani) Drugi moguci uzrocnici povecane mokracne kiseline su prekomerna upotreba alkohola, mala fizicka aktivnost, stres i preveliki unos proteina. Oboljenje se jos naziva i “Carska bolest” zbog toga sto su u proslosti samo ljudi takvog porekla imali dostup obilju hrane i pica.
Medju faktorima rizika za razvoj gihta su i:
- gojaznost;
- nagli porast telesne tezine;
- visoki krvni pritisak;
- oslabljene funkcije bubrega;
- dijabetes;
- hiperlipidemija;
- ateroskleroza;
- odredjeni lekovi.
Ispostavlja se da postoji genetska predispozicija za razvoj gihta - urodjene abnormalnosti u organizmu, usled kojih je otezana obrada mokracne kiseline. Realno, predispozicija ne znaci nuzno razvoj simptoma – uz odredjene savete i preporuke, a posebno u ogranicavanju unosa proteina, masti i alkohola, do razvoja bolesti ne mora ni doci.
S druge strane, ukoliko ne dodje do postavljanja precizne dijagnoze o vrsti gihta i koji je organ ili sistem u organizmu uzrocnik nastanka povisenog nivoa mokracne kiseline, GIHT SE TESKO LECI ILI SE CELOG ZIVOTA SAMO DRZI POD KONTROLOM.
U odnosu prema etiologiji – nastanku gihta razlikujemo:
• idiopatski giht,
• olovni gioht,
• medikamentozni giht,
• Giht nastao narusavanjem bubrezne funkcije,
• Giht kao sekundarna bolest,
• nedefinisan giht.
Akutni oblik se manifestuje javljanjem jakog bola u metatarso-falengalnom zglobu na velikom prstu noge. Bol se obicno javlja nocu ili u zoru. Zglob je natecen a koza je crvena i topla. I najlaksi dodir pojacava bol. Temperatura tokom napada se podigne i do 39-40 stepena. Tokom dana bol se smanji ali je zglob i dalje natecen a koza crvena. Tokom narednih noci bol se ponovo pojavljuje. Napad traje nekoliko dana. Interval izmedju napada moze da bude dosta dug. Ponekad tyraje godinama. Simptomi napada gihta mogu da se jave sem na zglobu velikog prsta i na drugim zglobovima noge – gleznju, kolenu i td.
Hronicni giht karakterise pojava kristala soli mokracne kiseline u hrskavicamma i supljiama zgloba prouzrokujuci vremenom eformacije zgloba. Na mestima odlaganja soli mokracne kiseline, obrazuju se cvorici takozvani tofi. U pocetku oni su mekani ali nakon toga otvrdnu. Tofi se lako otkrivaju na rubovima usne skoljke a redje na zglobovima prstiju. Kod gihta trpe i ostali unutrasnji organi, najvise srce (miokardiodistrofija) i aorta. Na bubrezima moze da se razvije hronicni nefritis.
Kod obolelih od hronicnog gihta vremenom dolazi do deformacije na ekstremitetima sto znacajno umanjuje njihovu radnu sposobnost.
Laboratorijske analize su merodavne za postavljanje dijagnoze gihta: povecan nivo mokracne kiseline (iako nije definitivan pokazatelj prisustva gihta), hiperurikemija, leukocitoza, poremecaj elekrolita, povecana sedimentacija eritrocita. Pregledom uzorka sinovijalne tecnosti, dobijene punkcijom obolelog zgloba, ustanovljava se prisustvo mononatrijevih uratnih kristala.
Pre svega neophodno je otici lekaru i sprovesti odredjene analize koje treba da pokazu dali imate giht. Precizna dijagnoza je od sustinskog znacaja za lecenje.
VAZNO!
LECENJE GIHTA UVEK ZAPOCINJE DIJETOM. Potrebno je reducirati hranu koja u sebi sadrzi purine.
Hleb i proizvodi od brasna: Psenicni hleb, testenine ukljucujuci i pekarske proizvode sa prisustvom mekinja – integralni proizvodi. Razani hleb u ogranicenim kolicinama.
Dijeta ogranicava slatkise.
Supe vegetarijanske sa zelenisem, krompirom, zrnastim, mlecnim proizvodima.
Buljoni (supe i corbice gde preovladjuje meso, riba, gljive, kiserljak, spanac, senf, aleva paprika, hren, pasuj i ostale mahunarke) nisu dozvoljeni.
Meso, zivinsko meso, ribe: nemasni. Do 3 puta nedeljno do 150 gr kuvano meso ili do 160-170 gr kuvane ribe. Posle kuvanja se moze koristiti za pripremanje razlicitih recepata a moze se kombinovati jednaka kolicina mesa i ribe.
Ne dopustaju se iznutrice (jetra, bubrezi, jezik, mozak), meso od mladih zivotinja i ptica, mesne preradjevine, dimljeni proizvodi, soljena riba, konzerve mesa i ribe, kavijar.
Mleko i mleccni proizvodi: jogurt, kiselo mleko, svez kravlji sir, sir od obranog mleka i polumasni sirevi, maslac.
Nisu dozvoljeni punomasni i slani sirevi i punomasno mleko.
Jaja: Jedno jaje dnevno. Sa zumancima ne preterivati, najbolje odstraniti.
Zrnasta hrana: Dozvoljene su sve vrste zrnaste hrane u umerenim kolicinama.
Mahunarke: Pasulj, grasak, socivo i ostale mahunarke nisu dozvoljene.
Zeleno povrce: Dozvoljeno u vecim kolicinama, sirovo i obradjeno, jela od krompira.
Nisu dozvoljene gljive, boranija, spanac, kIseljak, rabarbar, karfiol.
Preporucuju se predjela od sirovog i mariniranog povrca i od voca.
Dozvoljeo je voce u vecim kolicinama ukljucujuci i sumske plodove, sirove ili kulinarski obradjene, suseno voce i sumske plodove, kremove kisele i mlecne, zele, bombone (ne i cokoladne), slatka i med.
Nisu dozvoljene cokolade, smokve, maline, borovnice.
Sosovi i zacini: od zelenog povrca, paradajsa, mlecni i sosovi od kajmaka, limun, vanila, cimet, lovorov list, mirodjija, persun.
Napitci: caj sa limunom ili mleko, slaba kafa sa mlekom, vocni i sokovi od sumskih plodova i povrca, napitci od voca, caj od sipuraka, caj od psenicnog trica, od susenog voca.
Dijeta ne ukljucuje jaku kafu i caj, kakao.
Masnoce: kravlji maslac i biljne masti.
Iskljucuje se koriscenje govedjih i ovcih masnoca, masti za kuvanje, ogranicava se koriscenje svinjske masti.
Giht i lecenje biljem
U lecenju gihta uspesno ucestvuje i lekovito bilje kao i preparati od lekovitog bilja. Lekovito bilje koje pomaze je:
Kora bele breze koristi se za obloge, smanjuje bolove i otok a dekokt pospesuje izlucivanje mokrace kiseline i cisti krv od produkata mokracne kiseline.
Maslacak cisti i uravnotezuje rad urinarnog trakta u celosti. Deluje antibakteriski, zaustavlja bolove u sektorima gde je doslo do upalnog procesa. Koristi se kao sirov ali i kao suv sastojak lekovitih mesavina. Najefikasniji je koren maslacka. Tople kupke ca maslackom stisavaju bol u problematicnim zglobovima.
Sipak ima sirok spektar lekovitog delovanja. Pomaze kod mnogih bolesti. U ovom slucaju vazna je njegova sposobnost da poboljsava metabolizam, ubrzava izdvajanje urina i da blokira lokalne upale.
Ananas sadrzi enzim bromelain koji smanjuje upalu. To utice na sintezu prostaglandina. Bromelain je enzim koji razgradjuje proteine, a to je jedan od glavnih razloga za razvoj gihta.
Kurkuma sadrzi kurkumin, koji ima dokazana svojstva za ublazavanje bolova. Kurkumin blokira proizvodnju proteina, sto siri krvne sudove.
Koren djumbira sadrzi dzindzerol - aktivni sastojak, koji je povezan sa kapsaicinom. Dzindzerol je strukturiran kao kapsaicin (na molekularnom nivou), sto znaci da moze pomoci kod odlaganja signala bola koji se upucuju prema mozgu. Takodjer smanjuje enzime koji prouzrokuju upalu.
Dokazanao je da tresnje smanjuju nivo mokracne kiseline u krvi. Visok sadrzaj vitamina C u njima smanjuje rizik od bolesti i ima imunostimulaciono dejstvo.
Mesavine lekovitog bilja deluju efikasnije. Kod gihta se najcesce koriste mesavine vise lekovitih biljaka sto pruza mogucnost svakoj od njih da pokaze svoje najbolje osobine a sve zajedno jacaju imunitet.
TRIBULUS DELTA je preparat na bazi lekovitog bilja koji regulise rad bubrega i urogenitalnog trakta, diureticno deluje i pospesuje izdvajanje mokrace, antibakteriski deluje, ubrzava metabolizam, diureticki deluje.