Uva - medvedje grozdje, mecije grozdje, medvedje uho, planika, mlivnjak
Porodica: vresovi (Ericaceae)
Arctostaphyllos uva-ursi L.
Engleski — Bearberry, Ruski — Толокнянка обьжновенная, медвежья ягодка, Francuski — Busserole, Nemacki — Gemeine Barentraube
Uva je zimzeleni zbun sa puzecim (koje se zakorenjuju) i uspravnim granama, duzine 20-50cm. Listovi su kozasti na kratkim drskama, odozgo tamnije a sa donje strane svetlije zelene boje, tvrdi, goli, objajasti, obod ceo povijen nadole. Cvetovi u grozdovima, beli sa crvenkastim obodom. Plod je okruglasta, bobicasta, crvena kostunica sa 6 semenki. Koren je mrezast. Biljka je bez mirisa, sa tipicnim i slabim gorkim ukusom. Cveta juna – jula.
Stanište: Raste na suvim kamenitim ilui peskovitim mestima i sumskim livadama u cetinarskim sumama. Rasprostranjena na svim visokim planinama izmedju 1500 i 2900m nadmorske visine. Ima je sirom Evrope (iskljucujuci najjuznije delove), zapadni sibir. Kod nas na Suvoj planini, Staroj planini, Kopaoniku, Prokletije.
Lekoviti delovi biljke su listovi (Folia Uvae ursi), sakupljeni tokom cvetanja i osuseni.
Nacin susenja: Lisce se susi na toplom i provetrnom mestu ali ne i na suncu, na obicnoj (sobnoj) temperaturi.
Sastav: Hidrohinonski derivati (3-8% - uglavnom arbutin i metilarbutin, iridoidi (Asperulozid), flavonoidi (miricetin, kvercetin i njihovi glikozidi uglavnom hiperozid. 6 – 7% tanini, triterpeni.
Dejstvo i koriscenje: Uva ima specificno antisepticko (unistava i sprecava razvoj mikroba) i adstrigentno (stezuce) delovanje na zidovima urinarnog trakta. Smiruje, tonira i ojacava ih. Posebno se koristi u slucaju peska u bubrezima i besici. Ova biljka se moze koristiti za lecenje hronicnog pijelitisa i hronicnog cistitisa, pijelonefritisa ili kao deo holistickog pristupa drugim hronicnim problemima bubrega. Sa svojim adstrigentnim svojstvima, koristi se u nekim oblicima nocnog mokrenja. Kao sredstvo za ispiranje, moze biti korisno kod vaginalne infekcije i iritacije.
Uroantisepticko dejstvo dolazi od sadrzaja fenolnih glikozida arbutina (arbutozida) i metilarbutina u liscu. Glukozidi se rastvaraju do hidrohinona i monometil etra hidrohinona s slabom antibakterijskom aktivnoscu.
Bugarski biolozi, Paskov, Pavlov i Panajotov dokazuju slab antibakterijski efekat dekokta listova na tuberkulozne bakterije. Postoji i blagi diureticki efekat zbog uticaja arbutina na tubularni epitel. U eksperimentima na zeceve, arbutin smanjuje nivo secera u krvi.
Samo u slucaju alkalne reakcije u urinu, lisce se koristi kao uro-antiseptik za lecenje hronicnog cistitisa i pijelitisa. Postoje i dokazi o dobrom efektu u lecenju dijareje i hematurije.
Upotreba:
Tinktura: 2-4ml tri puta dnevno.
Hladna infuzija: Supena kasika usitnjenih listova, preliva se sa 2 case hladne vode i ostavi da odstoji preko noci, Nakon toga procediti. Ovo je doza za 24 casova i pije se po 1-2 supene kasike 3-4 puta
Priprema se caj, tako sto se u 500 ml hladne vode sipa jedna kasika usitnjene biljke (lisce), ostavi se da kisne 80-12 casova, nakon toga se kuva 50 min a zati ponovo kuva jos 20 min. Cedi se i pije na 4-5 puta u toku dana. Treba da se pije nekoliko meseca da bi se osetio uroantisepticni efekat.
Topla infuzija: kasicica usitnjene biljke kuva se u 150 ml vode 150 min i ostavi se da prestoji jos 20 min. Pije se po 150 ml 3-4 puta dnevno pre jela.
Upozorenje: Ne treba da se uzima neprekidno u duzem vremenskom period zbog prisustva velike kolicine tanina i hidrohinona. Ako simptomi traju duze od 48 casova obratiti se lekaru.
Ne preporucuje se trudnicama, dojiljama i deci do 12 god.