Surucica, medunika, mocvarna koncara,
Porodica: Rosacee — ruze
Filipendula ulmaria L.
Engleski — Meadowsweet, Ruski — Лабазник вязолистный, Francuski — Reine des pres, Nemacki — Echtes Madesiiss
Visegodisnja biljka sa horizontalno razklonjenim korenovim sistemom. Stablo uspreavno u osnovi drvenasto, u gornjem delu razgranato visine 50-100 (200) cm. Listovi isprekidano perasti sa 2-5 pari listica. Listici reznjeviti ili nazubljeni, spolja goli, tamnozeleni, sa gornjr strane svetliji zbog prisutnih dlacica. Vrsni list najkrupniji. Mnostvo cvetova u cimozno-metlicastim cvastima (5-25cm), bledozuckaste boje, jakog mirisa.
Staniste: Raste na vlaznim livadama, pokraj potoka, reka i mocvarnim mestima, po obodu cetinarskih i mezofilnih suma, prvenstveno u planinskom podrucju. Raste u delu Evrope – bez krajnjeg severa i juga.
Lekoviti delovi biljke: U lekovite svrhe koristi se koren, lisce a najcesce vrsni delovi biljke. Sakuplja se u vreme pocetka cvetanja.
Nacin susenja: Lisce se susi na toplom i provetrenom mestu ali ne i na suncu.
Sastav: Fenolni glikozidi, gaulterin, iz koga se prilikom hidrolize odvaja metil salicilat (protivupalni sastojci nazvani salicilati, prvi put su izdvojeni iz surucice 1830 god. Sezdeset godina kasnije, farmaceutska kompanija Bayer pocinje proiizvodnju vestackog acetilsalicilata i naziva ga Aspirin) i glukozida spirein. Nadzemni, narocito podzemni delovi biljke sadrze znacajne kolicine tanina, flavonoida dr.
Dejstvo i koriscenje:Stomahik, uroantiseptik, antireumatik, adstrigens, antacid, diuretic.
Dekokt, etericni i alkoholni ekstrakt snizava krvni pritisak do 40% za vreme do 20 min.
Surucica stiti gastrointestinalni trakt i menja dejstvo salicilne kiseline. Produzena upotreba aspirina moze da dovede do ostecenja zeluca i krvarenja dok kod surucice nema ovih nezeljenih efekata. Stavise, to je nezno digestivno sredstvo koje pomaze u smanjivanju kiselosti i cak smanjuje nivo kiselosti u organizmu, što dokazuje njegov uticaj na artritis i reumatski bol koji se ne olaksava samo od antiinflamatornog dejstva. Ova biljka vrlo dobro ilustruje cinjenicu da se biljni lekovi ne mogu razumeti samo gledanjem njihovih izolovanih aktivnih sastojaka.
U narodnoj medicine svezi cvetovi koriste se kao protivupalno, antireumaticno i diureticno sredstvo, kod ascita, pleurita, peska u bubrezima kao i kod reumatizma i gihta. U srednjem veku biljka je smatrana prevashodnim sredstvom kod bolesti zglobova.
Upotreba:
Nacin primene: Dve supine kasike usitnjene biljke, zaliva se sa 400 ml vode i ostavlja da odstoji 1 cas (najbolje 8 casova ili preko noci da bi se doza upotrebila sutradan). Cedi se i pije 4 puta dnevno pre jela. Koren se koristi na isti nacin s tim da se kuva 10 min.
Dekokt se koristi za lecenje prehlada sa temperaturom ili reumaticnih bolova i za umirenje poremecaja zeluca kod dece.
Tinkture se kombinuju sa biljkama kao sto je sladic za cir na zelucu ili povecanu zeludacnu kiselinu, s andjelikom ili vebom za arthritis.
Komprese natopljene razredjenim tinkturnim rastvorom primenjuju se na bolni artritis ili reumatske zglobove ili kod neuralgije. Ispiranje ociju praktikuje se ohladjenim i procedjenim dekoktom kod konjuktivitisa i drugih problema sa ocima.
Vazno!
Biljka je kontraindikovana za ljude osjetljive na aspirin.