Strizusa - Trava pevaca, divlja gorusica, strižica, osak, ognjica, nosan, oranj, pariž, pitoma ognjica, rumena žleznica, svinjek, vranja noga, vranja nožica
Porodica: Brassicaceae - Kupusnjače, salate ili krstašice. Ranije Cruciferae
Sisymbrium officinale (l.) scop.(Erysimum officinale l.
Engleski — hedge mustard, Ruski — гулявник лекарственный, сухоребрик, Francuski — velar moutarde, Nemacki — Schottendotter, Wilder Senf, Hederichkraut
Strizusa je jednogodisnja do dvogodišnja biljka. Stablo je uspravno, visine do 90 cm, razgranato, glatko, najčešće čekinjasto, sa nerasklonjenim tankim kratkim dlakama i mnogo dužim i debljim čekinjama, prileglim uz stablo i okrenutim nadole. Vrlo retko stabljika je skoro gola. Grane su skoro horizontalne, sa vrsnim delom izduzenim nagore i završavaju se cvatom, kao i glavno stablo. Listovi su perasto ispresecani, sa duguljastim, nazubljenim bočnim ivicama, dužine do 8 cm, čekinjastim. Donji listovi su trouglasto-jajasti, na drskama sa po 1-3 duguljasto-jajolikog do lancetastog oblika. Vrsni deo listova je širokolisnat ili izdužen, a donji par bočnih listova ponekad prianja uz stabljiku a vrhni listovi glavnog stabla i grane su izduženi - lancetasti ili trodelni, sedeći. Cvetovi su mali, jednostruki, bez cvetnih listica, gotovo grupisane cvasti na vrhu stabljike i njenih grana. Cvetne drske su do 2 mm duge, tanke, kraće od cvetova, vlaknaste ili gole, bez pricvetnih listica. Cvetni pupoljci su široko-eliptični. Casicni listici su dugi do 2,5 mm, široki do 1 mm, elipsoidni do lancetasti, zatupasti, uglavnom vlaknasti, blago ispupčene u osnovi. Latice su dugačke do 4 mm, široke do 1 mm, bledo žute boje, obrnuto jajoliko-lopataste do 1,5 puta duže od čašice, sužene prema osnovi u uski nokat. Drske prasnika su dugačke oko 2 mm. Plodovi su mahune, čvrsto pričvršćene za grane, na koje su pričvršćene, a na vrhu su iglasto sužene. Plodni poklopci imaju 3 uzdužne, gotovo identične žile. Pregradni zid je malo proziran. Sjemnki je do 6 u svakom gnijezdu, jajasti, do 1 mm duge, crvenkaste ili žućkastosmeđe, gotovo glatke. Cvjeta od maja do kraja jeseni. Čitava biljka ima ukus i miris slično divljoj repici ili crnoj slacici.
U Evropi, Mediteranu, Jugoistočnoj Aziji, Rusiji, Kavkazu, Sibiru, Dalekom Istoku, Severnoj Africi, prenesena je u Japan, Severnu i Južnu Ameriku, Južnu Afriku, Australiju, Novi Zeland i Grenland. U našoj zemlji se susreće kao tipična ruderalna biljka u blizini puteva, polja, suvih travnatih mesta i kao korov u višegodišnjim krmnim usevima širom zemlje.
Cvetni nadzemni deo (Herba Sisimbrii) i semena (Semen Sisimbrii).
od maja do kraja cvetanja.
puna zrelost semena
Odseca se vrsni deo biljke zajedno sa stabljikom i cvetovma i koristi se u svežem stanju.
Odseca se nadzemni deo biljke zajedno sa mahunama nakn dostizanja pune zrelosti semena. Sakupljeni materijal se odmah raširi u provetrenm suvim prostrjama za dosušivanje, zatim se razbije i odvaja seme od mahuna, a seme se očisti provejavanjem i prosejavanjem, a zatim se rasprostire u provetrenm prostrjama za dosušivanje.
Susi se na toplom i provetrnom mestu ali ne i na suncu.
Ne mešati se sa drugim vrstama iste familije,drzati se tačnog opisa datog u karakteristikama.
Seme - u suvim i provetrenim prostorijama (ne skladištiti se duže vreme).
Nadzemni deo biljke u svezem stanju sadrži do 321 mg% vitamina C. Sadržaj glukozida sa nespecificiranim sastavom kao i 1% tanina. Najznačajniji sastojak je eterično ulje, mirozin. Smatra se da pozitivno deluje i na rad srca.
Strizusa je bila poznata kao lekovita biljka još Teofrastu, Aristofanu i Dioskuridu. Stari Grci su verovali da je ona protivotrov za sve otrove, dok su se Tibetanci uz pomoć nje lečili od posledica trovanja hranom.
Karl Line, poznati švedski prirodnjak, istraživao je lekovita svojstva strizuše i pisao o njoj u svojim radovima. Svoju popularnost je doživela i u Francuskoj, gde su pevači pred nastup ili u pauzi između numera uzimali napitak od strižuše.
Najbolje rezultate daje kada se koristi kao sveza biljka jer nakon susenja u prilicnoj meri gubi svoja lekovita svojstva.
U našoj tradicionalnoj medicini se koristi seme ili sveža biljka u cvetu kao diuretik, sredstvo protiv kaslja, stimuliativno antiskorbutno i kao poboljšivac glasa (naročito kod pevaca ili osoba koje moraju duze da govore). Koristi se kod lecenja promuklosti, suvog grla, kaslja, upale dusnika i glasnih zica. Ublažava grčeve i bolove kod kamena u žuči i bubrezima. Izaziva lučenje želudačnog soka, pa time podstiče apetit.
Mladi izdanci biljke imaju naljut ukus i mogu se koristiti za hranu kao prolećna salata.
Listovi proizvode žutu boju koja se koristi kao boja za farbanje.
Caj za pevace:
Sveza biljka, Kašičica droge prelije se sa 2,4 dl ključale vode i ostavi se da odstoji najduže 5 minuta. Nakon toga, procediti i pije se u gutljajima. Za pravi efekat, piju se tri do četiri šolje dnevno.
Zrela biljka (sa sazrelim semenjem) sprema se tako sto se 6 g izdrobljene biljke prelije sa 2,5 dl ključale vode i ostavi da odstoji 20 minuta. Kada postoji problem sa glasnim žicama, uz čaj se preporučuje i toplo suvo grožđe.Priprema za terapiju!
Tinktura od strizuse se u vidu spreja moze upotrebljavati za grlo i glasne zice.
Za spoljnu upotrebu izgnjecene svježe stabljike ili sok od njih, pomešane sa uljem, koriste se za brzo zarastanje rana. Semenke se koriste sveže mlevene u obliku hladno primenjenih obloga za koriscenje kod prehlada.
Ne preporučuje se upotreba strižuše za lečenje urinarnih infekcija, trudničkih simptoma, kao i njena prekomerna upotreba.