Zuta lincura - vladislavka, gencijan, goreč, gorčica, zvišč, zelje od srca, licijan, rafet, sviš, svišel, svišč, sviščak, cvić, košutina brada, lincura, srčanik, srčenjak, srčenjača, trava od srdobolje, raven, roven, lecijan, lincjura, sviščel, sirištara žuta, srčenica, trava od srca. Pored mnostva pomenutih narodnih imena ima jos dosta lokalizama i varijanti narodnih imena.
Porodica: Gentianaceae – siristarke
Gentiana lutea L.
Engleski — Yellow gentian, Yellow betterwort, Ruski — Горечавка желтая, Francuski — Grand gentiane, Nemacki — Gelber Enzian.
Lincura je višegodišnja biljka. Korenje je skraceno, vertikalno, viseglavo, u precniku do 20cm, poprecno naborano, zuto-braon boje sa mnogobrojnim, manjim, krhkim poput niti korencica. Stablo je uspravno, okruglo, suplje, ogoljeno, 40-100cm a nekada 150 i vise cm visine. Lisce lincure je uporedno i unakrsno postavljeno, duguljasto-jajovido. Pri osnovi na kratkim drskama a na stablu sedeci od 3 – 11 u pazuhu prsljena. Cvetovi veliki, zuti u mnogobrojnim zbijenim cvastima, bocno postavljeni u odnosu na stabljiku.
Lincura raste na planinama srednje i juzne Evrope. Na kamenitim padinama, planinskim livadama i pasnjacima, proplancima i retkim sumama, oko gornje granice sume na nadmorskim visinama do 2500m.. Retka je biljka sa ogranicenim nalazistima.
Koristi se koren (Radix Gentianae). duzine do 20cm i debljine i do 20cm. Spolja su zuto-braon boje, popreko naborani a iznutra zuckasti. Prelom je gladak, brasnast, lomljiv, ima slabiji karakteristican miris i trajan gorak ukus. Pri potapanju u vodu postaju elasticni.
Septembar – oktobar ili u rano prolece a najpogodnije su biljke u petoj i sestoj godini starosti.
Sakuplja se korenje biljaka starosti 5 godina pa navise, od biljaka koje su cvetale. Korenje se iskopava pazljivo a okca – vrsni pupoljci rizoma se vracaju u zemlju. Pažljivo se ocisti od zemlje, ostataka stabala i odumrlih i osusenih delova korenja i drugih necistoca i opere pod mlazom vode.
Sece se uzduzno na debljinu do pola centimetra i odlaze na susenje u tankom sloju na temperaturi od 45-60oC. Osusena droga je zuckaste do crvenosmedje boje, ravnog preloma. karakteristicnog mirisa, ukusa najpre slatkog a potom jako gorkog.
Lincura sadrzi gorke glikozide oko 3% od kojih su najvazniji genciopikrin, amarogencin, ksanton, gencizin. Alkaloid gencianin (0,6-0,8%), gencialutin. Ugljeni hidrat gencianoza, genciobioza i saharoza, pektini, masna ulja, tanini i sluzi.
Lincura deluje kao grko sredstvo, holagog i stomahik. Koristi se za podsticanje apetita u lecenju anoreksije, gastrointestinalne atonije, atonicne dispepsije a posebno kod dispepsije sa anoreksijom. Jaca organizam.
Lincura je tipičan predstavnik grupe takozvanih "gorkih materija". Ona međutim, ne sadrži tanine i ne iritira stomak. Karakterističan gorki ukus nastaje zbog glikozida koji se nalaze u biljci, glavni glikozid je genciopikrin koji ima relativno nizak indeks gorčine. U poređenju sa njim, amarogencin ima pet puta gorci ukus.
Zbog svojih sastojaka, žuta lincura utiče na želudačnu sekreciju. Otkriveno je da ova biljka pojačava lučenje sekrecije, želudačnog soka, žuči i drugih probavnih sokova, što generalno dovodi do poboljšane varenja. Nakon niza studija, tim naučnika eksperimentalno je otkrio da žuta lincura aktivira proizvodnju belih krvnih zrnaca, što može imati blagotvoran uticaj na imuni sistem organizma. Kliničke studije su takođe pokazale da alkaloid gencianin ekstrahovan iz zute lincure ima protivupalno dejstvo.
Iako je zuta lincura biljka poznata od davnih vremena kao sredstvo za povećanje želučane sekrecije, u narodnoj medicini se takođe koristi kao sredstvo za snižavanje temperature, a spolja u obliku kompresa i kupki - kod inficiranih rana koje teško epiteliziraju. Ovi efekti mogu biti povezani sa utvrđenim protivupalnim dejstvom lincure.
Lincura se cesto kombinuje sa drugim gorkim materijama koje se koriste kao sredstva koja stimulišu apetit. Jedna od cesto korišćenih kombinacija je sa Fel tauri depur-om. sa ciljem da pokrene produkciju zuci.
Pola cajne kasicice usitnjenih korenova lincure, potapaju se u 400gr hladne vode do 8h. Od dobijene tecnosti pije se po 100 ml pola sata pre obroka.
Pola kašičice usitnjenog korena preliti sa oko 150 ml ključale vode i posle 5-10 minuta procediti. Čaj piti tri puta dnevno obavezno pola ili sat vremena pre jela.
Napomena: Lincura se ne sme kuvati a najpreporucljivija je hladna ekstrakcija 4-8 casova.
Kao gorka biljka za poboljsanje apetita i varenja uzima se uvek do pola sata pre jela. Nikada posle obroka kada moze nepovoljno da utice na varenje.
Prah od lincure, moze se koristiti za posipanje rana, za pripremu infuzija – caja, kao zacin i td.
Lincura je obavezni sastojak Svedske grancice – Golden Sweden bitter, ciji je prvi i originalni sastav dao srednjevekovni svajcarski doktor Paracelzijus, koji je prvi napravio svedsku grancicu u istoriji.
Treba voditi racuna da se ne predozira. Produzeno uzimanje uz konsultaciju sa lekarom ili fitoterapeutom. Osobe sa povecanim pritiskom, cirom na zelucu ili dvanaestopalacnom crevu ne treba da je uzimaju.