Jagorcevina, iglika, iglicica,
Primula officinalis ( L.) Hill. Primula veris L.
Engleski – Cowslip, paigle, primrose, Ruski - Первоцвет весенний, Francuski - Primevere, concu, Nemacki - Echter Schliisselblume, Primel
Jagorcevina je od davnina cenjena medju ljudima i zbog toga verovatno okružena mnostvom lepih legendi i praznovjerja. Cvet jagorcevine prema legendi, je kljuc koji otvara vrata proljeca. Prema drugoj legendi, biljka je nastala na tom mestu gde je Sveti Petar ostavio kljuceve raja. U nnogim zemljama se vjeruju da jagorcevina donosi srecu i stiti ih od nedaca. Stari Grci verovali da jagorcevina leci sve bolesti, pa su je nazivali "cvjet Olimpa".
Visegodisnja biljka sa kratkim horizontalnim rizomom sa mnogobrojnim tankim i dugim korenjem. Listovi su neravni, barsunasti, u osnovi grade rozetu, jajasto lopaticasti, tupo i krupno nazubljeni, naglo se suzavaju ka sirokoj krilastoj lisnoj drsci. Cvetna drska je bez listova. Na vrhu stabla cvetne drske ima nekoliko cvetova slozenih u stitasti cvet. Ima 5 vencastih krunicnih listica, sraslih u dugu trubicu i petodelnom krunicom na vrhu. Plod je jajastog oblika braon boje. Cela biljka je pokrivena dlacicama. Cveta od marta do maja.
Staniste: raste u svetlijim sumama, proplancima i livadama u grmlju, do nadmorske visine od 2000 m, Ima je u celoj Evropi bez krajnjeg severa i juga.
Lekoviti delovi biljke: cvetovi i listovi, sakupljaju se u maju odnosno u vreme cvetanja biljke dok se koren sakuplja u jesen.
Saponini su glavni sastojci ,5 – 10 %, od kojih je najzastupljkeniji primulagenin kao i seceri. Sadrži i druge saponine i saponogene, tanine, secerni alkohol, fenolne glikozide primverin i pramuloverin, enzime, flavonoide, skrob i dr.
Osnovno dejstvo je iskasljavanje i to zahvaljujuci pre svega triterpenovim saponinima ciji sadržaj usled nepravilnog susenja može znatno biti umanjen. Saponini pobudjuju nervne zavrsetke u želudacnoj sluznici. preko njih se refleksno daje signal za pojacano luccenje bronhijalnog sekreta i sekretnog dejstva. Vece doze saponina mogu da izazovu povracanje i dijareju. deluje kao diuretik i dijaforetik. 5,9% askorbinske kiseline u suvim listovima cini ovu drogu jednom od najbogatijih sa vitaminom C. Sadrzaj estera i salicilne kiseline ima uticaja na lekovita svojstva takodje. Prisustvo etericnih ulja, fklavonoida i drugih glikozida utice na lekovita svojstva droge kod upalnih procesa disajnih puteva.
Ima lekoviti efekat i kod nervoza i nesanica, kod gihta i migrena. Ima diuretican i antireumatski efekat.
Nacin primene. Jos su stari Grci koristili koprenje ove biljke za iskasljavanje. Jedna supena kasika usitnjenog kotrena preliva se casom vrele vode 10min, procedi se i ispija 4-5 puta dnevno pre jela. Od cvetova i listova se moze napraviti salata bogata vitaminima a takodje se mogu koristiti za cajeve.