Dimnjaca
Porodica: Papaveraceae - makovi
Fumaria officinalis L.
Engleski — Common fumitory, Ruski — Дьшянка лекарственная, д. аптечная, Francuski — Fumeterre officinale, Nemacki — Gebrauchlicher Erdrauch
Dimnjaca je jednogodisnja biljka. Visina stabla 15-30 cm, nezne konstitucije, suplje, blago rebrasto i glatko, plavicasto zeleno, razgranato. Listovi su duguljasti, dvojno perasti – podsecaju na listove persuna. Cvetovi dimnjace su purpurno crveni pravi, u gustim grozdovima na vrhovima stabla i grana, 10 – 15 po grani. Ima 4 latice. Plod Dimnjace je mali okrugli orascic malo, spljosten pri vrhu. Seme posle ispadanja raznose mravi i druge zivotinje. Dimnjaca u dormaciji cesto prezimljava a seme u dormaciji dugo drzi klijavost. Cveta od aprila do juna.
Stanište: Rasprostranjena je u celoj Evropi a kod nas u celoj zemlji do visine od 1000m. Raste na travnatim mestima, korov u usevima – najcesce u jarim zitima i u vrtovima na neobradjenim i zapustenim povrsinama. U urbanism sredinama pojavljuje se na zidovima i u pukotinama trotoara, pored puteva al i na kultivisanim povrsinama.
Lekoviti delovi biljke: Nadzemni deo biljke u vreme cvetanja (Herba Fumariae).
Nacin susenja: Susi se na toplom i provetrenom mestu ali ne i na suncu.
Sastav: Sadrzi do 1% mesavine izohinolinovih (stiloptin, protopin, kriptopin) i spirobebzilizohinolinolovih (fumaroficin, parfumin, fumaritrin) alkaloida.
Dejstvo i koriscenje:Dimnjaca ima hologono i spazmoliticno dejstvo.
Dejstvo i efekti kako kod galenovih preparata i mesavina od cistih bioaktivnih produkta, tako i na pojedinacne alkaloide, izolovanih od dimnjace, bili su predmet proucavanja od strane naucnika. Droga je bila a i sada je predmet primene od strane narodne medicine. Prema nekim podatcima droga dimnjace deluje tonizirajuce na glatku muskulaturu digestivnog trakta, na urinarne i zucne puteve kao i dezodonirajuce kod losih mirisa u ustima. Ovim povodom ona se preporucuje od vise autora kao tonizirajuce i depurativno sredstvo. U narodnoj medicini koristi se pri lecenju zutice, skrofuloze, hemoroida, osipa na kozi i bubuljica kao i sredstvo za uvecanje diureze i stimulator znojne sekrecije.
Eksperimentima na zivotinjama ustanovljen je hipotenzivni efekat pri venoznom unosu ekstrakta dimnjace. Neki auori cak nalaze da se ovaj efekat odlikuje stabilnoscu i postojanoscu.
Analizirajuci inhalaciju sa dimnjacom, francuski autori su ustanovili da ona ima pozitivno i hronotropno delovanje na srce, stimulise disanje, otklanja spazam glatke muskulature i antagonizuje efekte seratonina.
Alkoholnа ekstrakcija iz dimnjace, kao i 20% dekokt, inicira znacajnu, ali kratku hipotenzivnu reakciju pracenu normalizacijom, a zatim i drugu hipotenzivnu fazu koja traje od 4 do 6 sati, prema bugarskim naucnicima koji su proucavali njeno dejstvo.
Analizama i ispitivanjima koja su sprovedena doslo se do zakljucka da su efekti koje alkaloidi iz dimnjace vrše suviše složeni i kontradiktorni po karakteru. Ovo zbog toga sto pojedini alkaloidi iz njenog sastava imaju hiptotenzivno dok drugi imaju hipertenzivno dejstvo. Tako na primer dok protopin i sinaktin umereno snizavaju krvni pritisak, to ga drugi elementi povisuju.
Makar i malobrojni, u literature se otkrivaju i podatci o farmakologicnoj aktivnosti pojedinih alkaloida posebno, izolovanih iz dimnjace. Tako na primer jedan od alkaloida koji je farmakologicno proucen do izvesnog stepena je Koridalin. On ima uterotonican efekat i zajedno sa tim povecava krvni pritisak. Od protopinovih alkaloida izneti su podatci o protopinu i kriptoninu. Za ova dva alkaloida ustanovljeno je da potiskuju nervni sistem i usporavaju srcani ritam. Dok Protopin stimulise crevnu i uteralnu muskulaturu, Kriptonit u nekim slucajevima pokazuje miotropnu, spazmoliticku aktivnost dok u drugim pokazuje suprotnu aktivnost. Bulbokapnin kao predstavnik aporfinovih alkaloida, odlikuje se naznacenom kataliptickom aktivnoscu, dok drugi predstavnik – Dicentrin, ima narkoticko dejstvo.
Znacajno je i otkrice Izohinolinovih alkaloida Idrastina, Adlumina i Bikukulina za farmakologiju jer oni imaju uterostimulirajuce dejstvo.
Sedamdesetih godina je dokazana specificna blokirajuca GABAergicna aktivnost Kukolina (blokada neuro transmitera) i kao takav predstavlja predmet paznje i interesa prilikom ispitivanja dejstva Dimnjace. Paznja i ispitivanja su usmerena kako na ucesce u GABAergicnim mehanizmima u izvrsavanju razlicitih fizioloskih fenomena i funkcija, tako i na njegovu ulogu i ucesce u mehanizmima dejstva kod niza medicinskih i nemedicinskih biuaktivnih sredstava.
Najmanje su u farmakoloskom smislu ispitani Pirobenzin, Izohinolinovi alkaloidi Ehotenzin, Fumaroficin, Fumaroficinol i Metilfumaroficinol.
Za Ehotenzin je objavljeno da je relativno jako toksican i da bez uticaja na uteromuskulaturu, utice na rad tankog creva i snizava krvni pritisak. Sa druge strane Metilfumaroficinol povecava krvni pritisak i ima uticaj na rad srcanih zalisaka.
Indikacije kod kojih se koristi dimnjaca u narodnoj medicini i nekim galenskim preparatima na bazi nje su: zucne kolike, (holecistalgija), holelitiaza, migrena, (hemikrania), hronicni zatvor, hemoroidi.
Upotreba:
Koristi se infuzija mesavina u koju se ukljucuje i dimnjaca.
Preporucuje se mesavina jednakih delova soka od sveze dimnjace i secera. Uzimaju se 2 – 5 supenih kasika dnevno.