Brusnica,
Porodica: Vresovi (Ericaceae), skrivenosemenica
Vaccinium vitis-idaea
Engleski — cowberry, mountain cranberry, red bilberry, Ruski — брусника, Francuski — airelle ponctuee, airelle rouge — Preiselbeere
Brusnica je zimzelena zbunasta biljka visine do 30 cm. korenje je dugo, tanko, puzece. Stabla uspravna, razgranata, cilindricna, mlada zelena a starija vise braon boje. Listovi su goli, kozasti, elipsoidni ili obrnuto ovalni sa ravnim zavrsetcima, zimzeleni, odozgo tamnozeleni a sa donje strane svetlije boje sa mnostvom rasejanih crnih tackica sto su u stvari zlezde, duguljastog oblika, sasvim goli, pricvrsceni za stablo kratkim drskama. Cvetovi su dvopolni, bledorozikasti, zvonasti, potpuno goli, sa kratkim drskama, sakupljeni po 2-8 u grozdaste cvasti. Cvet sa 4-8 listica, srasli, beli ili roze. Plodovi su loptasti, slabo izduzeni jagodasto, zelenkasto beli u pocetku, kasnije svetlo crveni a u punoj zrelosti jarkocrvene boje, sjajni sa 4-6 sitmih semenki. Nakon pojave slane u jesen i zahladjenja postaju mekani i socni, prijano kiselo-slatki i sa specificnim mirisom. Cveta od maja do avgusta a plodovi sazrevaju od avgusta do septembra. Obilno plodonosi u prvoj i drugoj godini.
Staniste:Evropa, Azija, Rusija (Po visokim sumskim zonama, tundra i lesotundre, na bregovima pored ledenog okeana, dosta je zastupljena u evropskom delu, zapadni i istocni Sibir, daleki istok), Severna Amerika. Kod nas se javlja u kamenitim, stenovitim poljanama zimzelenih suma iznad 1000 m nadmorske visine.
Lekoviti delovi biljke: Listovi (Folia Vitis idaei) i voće (Fructus Vitis idaei)
Vreme branja listova: Maj – juni.
Vreme branja plodova: Juli – avgust.
Nacin branja lisca: Sece se celi nadzemni, olistali deo biljke u prolece, pre cvetanja, nakon cega se skidaju listovi. Prakticnije je da se kompletan olistali deo osusi sa stablom a da se nakon toga skidaju listovi sa stabla i ciste od grancica i drugih primesa. Bere se kada je suvo vreme, po mogucstvu suncano, nakon jutarnjih rosa.
Lisce saklupljeno u vreme cvetanja jako potamni i postaje nepodesno za upotrebu. Ne brati lisce osteceno od insekata, pozutelo, pocrvenelo ili pocrnelo lisce.
Nacin branja plodova: Plodovi se beru kada su zreli ali ne i prezreli. Bere se po suvom vremenu tako sto se oronjavaju celi grozdovi plodova, rucno ili specijalnim grebenima (koji su kod nas zabranjeni). Sakupljeni materjal je obicno pomesan sa liscem, granjem, nedozrelim i ostecenim plodovima i dr., sto treba odstraniti nakon branja.
Nepozelne primese: Prilikom branja ne mesati sa Mecjim grozdjem (Uvom - Arctostaphylos uva ursi L.) koja takodje ima crvene plodove, ali lisce je kozastije, sjajno sa obe strane, bez tackica sa donje strane.
Nacin susenja listova: Sakupljeni i procisceni materjal, susi se u provetrivim prostorijama ili susilicama na temperaturi ne visoj od 45° Lisce i nakon susenja treba da zadrzi svoj prirodni izgled.
Nacin susenja plodova: U domacim uslovima plodovi se suse najpre na suncu, ili na otvorenom tako sto se materjal razastre na sita ili na podmetace. Nakon toga se dosusuju u pecima za hleb nako vadjenja hleba ili u susarama na temperaturi ne visoj od 60°, tako sto se najpre susi na nizim temperaturama a nakon toga se temperature postepeno podize do 60°. Prilikom susenja treba voditi racuna da plodovi ne padaju sa ramova na kalorifere susilice jer mogu da izgore in a taj nacin umanjuju kvalitet cele partije. Vodi se racuna da se ne presuse. Susi se odmah nakon branja. Kod susenja na visim teperaturama postoji opasnost od presusivanja. Susenje se smatra zavrsenim kada plodovi ne boje ruku prilikom rastrljavanja medju prstima i ne ostaju kao cela loptica kada se jace stisnu a zatim otpuste.
Randman: Od 5-6 kg svezih listova dobija se 1 kg suvih, a od 6-7kg svezih plodova dobija se 1kg suvih.
Sastav: lisce borovnice sadrzi 7,7% arbutina, malo hidrohinona, katehinove tanine 8%, flavonoide, hiperozid, malo izokvercitrina i kvercitrina, urzolova, hlorogenova, kafenu i ferulovu kiselinu. Na osnovu toga moze se zakljuciti da se moze koristiti kao biljka sa arbutinom umesto lisca uve.
Sirove bobice biljke sadrze do 78% vode, do 1,8% belancevina, do 0,35% masti, do 17,4% bezazotnih ekstraktivnih sastojaka (invertni secer, skrob, organske kiseline, pectin, boje, 1,9% celuloze, 0,55 mineralne soli). sadrzi takodje vitamin C.
Isuseni plodovi borovnice sadrze do 8,26% belancevina, do1,58% masti, 79,07% bezazotnih ekstraktivnih sastojaka (seceri, skrob, organske kiseline, pektin), 9% boja, 8,5% celuloze, 2,5% mineralne soli, vitamin C. Kiseline su uglavnom limunska, jabukova, kininska, benzonska, oksalna. Zahvaljujuci benzonskoj kiselini, koja ima antisepticne osobine, plodovi i sok borovnice mogu da se cuvaju duze vreme bez fermentiranja. Plodovi sadrze takodje vakcinin, 6-benzon glikozu i zeksantin.
Dejstvo i koriscenje: diuretik, laksativ, kao protivupalno sredstvo, kod prehlade, kaslja, upala grla. Kod upala bubrega i besike. kod kamena u urogenitalnom traktu. Dobra je kod lecenja i preventive gonoreje, artritisa, reumatizna, dijabetesa, dijareje, infektivnih bolesti koze, polnih organa, ociju, kod bolesti jetre. Kod kancera prostate i urinarnog trakta, poremecaja u kardiovaskularnom sistemu.
Iskustvom u narodnoj medicine ustanovljeno je da produzena upotreba infuzije od lisca i plodova, dobro je sredstvo protiv reumatizma i gihta. Antisepticno sredstvo dolazi od arbutina.
Podpomaze funkciju digestivnog trakta, i normalizuje funkciju urogenitalnog trakta, smanjuje mogucnost dobijanja infekcije. Efikasno je sredstvo protiv zadrzavanja i lepljenja bakterija na zidovima urogenitalnog trakta. Uspesno suzbija “Helicobacter pylory”, eserihiju koli i gljivicu kandidu a takodje umanjuje rizik od ponovnog pojavljivanja istih.
Znacajan je antioksidant i prirodni antibiotik.
Od plodova se u domacinstvima i prehrambenoj industriji proizvode marmelade, kompoti i zelea, pulpa i dr. Koristi se kao hrana i u sirovom obliku.
Dobra je medonosna biljka.
Upotreba:
Upotreba list: 3-4 kasicice usitnjenih listova kuva se 15 min. u 250ml vode. Kolicina se ispija u razmacima za 1 dan.
Efikasniji nacin za pripremu je: 3-4 kasicice usitnjene biljke preliti sa 400ml hladne vode, poklopit i nakon 8h procediti i piti 4 puta dnevno po 100 ml posle jela uz dodatak sode bikarbone na vrhu kasicice u svaku solju caja.
Upotreba plod: Najbolji nacin je 15-20 zrna ploda 3-5 puta dnevno dugo zvakati (5min) pa progutati.