Stara planina

nazad


Stara_planinaStara planina u svojim nedrima krije neprocenjiva prirodna blaga u cijim carima i blagodetima uzivaju njeni zitelji, stanovnici okolnih sela i gradova cijim opstinama ona pripada, ali i svi oni znatizeljni ljubitelji prirode prirodnih lepota, zaljubljenici u prirodu i u njene produkte koji su izuzetno korisni po zdravlje coveka. Stara planina svojim specificnim reljefom, cistim rekama i vodama, bogatim i raznolikim biljnim i zivotinjskim svetom i ocuvanim tradicionalnim oblicima ljudskog zivljenja, spada medu najlepse i najocuvanije planine Srbije.

Ovo je visokoplaninski masiv koji spada u grupu venacnih planina. Glavni venac dugacak je oko 550 km i proteze se od Zajecara do Crnog mora, a deo ovog venca je i prirodna granica izmedu Srbije i Bugarske. Najvisi vrh, duz granice s Bugarskom sa zapadne strane Stare planine je Midzor, visok 2.169 metara iznad nivoa mora. Deo Stare planine koji se proteze kroz Srbiju pripada opstinama Zajecar, Knjazevac, Pirot i Dimitrovgrad. Povrsina njenog masiva koji zahvata Srbiju je 1.802 km². 

Na Staroj planini vlada umereno kontinentalna klima, sa modifikacijama u odnosu na nadmorsku visinu i polozaj planine. Pod snegom je skoro pet meseci godisnje i to na visini od 1.100 do 1.900 metara, sto stvara savrsene uslove za alpsko skijanje. 

Drugi naziv za Staru planinu je Balkan (po njemu je i naziv Balkansko poluostrvo).
Prihvaceno da naziv Balkan potice od istoimene turske reci (balakan - „sumovita gora“) odnosno da je dosao sa najezdom Turaka, posto se pre njihovog dolaska taj naziv ni u jednom ranijem izvoru ne pominje.

Jedan od najlepsih krajolika Stare planine je prirodni rezervat Babin Zub, koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1.758 metara. Strme padine, ostri usponi, cudesni vodopadi, polja sumskog voca, bogate sume, biodiverzitet (bioloska raznovrsnost) pruzaju mogucnost za uzivanje u prirodi kako ziteljima tako i posetiocima. 

Stara planina obiluje lekovitim biljem i pecurkama te je staniste i mnogim vrstama retkih biljaka. Ona se nalazi i u registru podrucja od medunarodnog znacaja za ptice Evrope - IBA. Podrucje Stare planine proglaseno je za park prirode 1997. zbog izuzetne raznovrsnosti biljnog i zivotinjskog sveta, kao i geomorfoloskih, geoloskih, hidroloskih i hidrogeoloskih osobenosti, u kojem je prisutan tradicionalni oblik zivota i kulturnih dobara.

Izdvajaju se sledeci predeli Stare planine: 
Draganiste – Evropski rezervat smrcevih suma (picea abies) 
Golema reka – bukova prasuma (fagus) 
Vrazja glava – suma planinskog javora (acer spicatum) 
Smrce (Arbinje) – najocuvanije i nalepse sume smrce.
Kopren – nalaziste biljaka iz porodice mesozderki 

Posebno interesantne su i brojne klisure i kanjoni, koji su ujedno i spomenici prirode na ovom podrucju: kanjon reke Temstice, klisura Vladikina ploca, klisura Rosomacke reke, klisura Gradasnicke reke itd. Poznati su i dolina potoka Bigar, te uklesteni meandri reke Temstice, a najveci izvor je Jelovicko vrelo, koje ima izgled "oka" formiranog u malom basenu.

Stara planina obiluje lekovitim biljem i pecurkama, a staniste je i mnogim vrstama retkih biljaka. Spada u bogatija podrucja Srbije, jer na njoj raste 24,5 % biljnih vrsta od ukupnog fonda flore Srbije. Ova planinska lepotica je podrucje sa izuzetnim vrednostima sa stanovista raznovrsnosti biljnog i zivotinjskog sveta i njihovih zajednica. 

Bogatstvo vegetacije ogleda se kroz raznovrsnost zbunastih, sumskih, livadskih, pasnjackih i tresavskih zajednica. Izdvojene su i visinske vegetacijske zone: hrastov pojas, bukov pojas, smrcev pojas, pojas subalpske zbunaste vegetacije niske kleke, borovnice i subalpske smrce. 

Dugogodisnja istrazivanja pokazala su da Stara planina spada u floristicki najbogatije delove Srbije, Balkana i Evrope. Specifican geografski polozaj, raznovrsnost geoloske podloge, nadmorska visina i istorijski razvoj flore i vegetacije, uticali su na izuzetnu raznolikost biljnog sveta ovog podrucja. Na Staroj planini raste vise od hiljadu razlicitih vrsta biljaka, od kojih preko sto predstavljaju endemite

Stara planina poznata je po svojoj lepoti i bogatstvu lekovitim biljem. Na padinama njenih livada rasute su mirisljave biljke. Divlji zdravac, surucica, hajducka trava, divizma, borovnica, brusnica, zlatnica, virak, lazarkinja i vidac mirisu opojnim uljima. Prava, prirodna apoteka. Pruzite ruku, uberete i spremite sebi jesenji caj ili kupku. Lazarkinja (lat. Asperula odorata), ima blago umirujuce i analgetsko dejstvo. Koristi se za umirenje nerava i kod bubreznih kolika. Brusnica (lat. Vaccinium vitis idaea) prirodni je antibiotik. Poznata po svojim ukusnim plodovima. Ima odlican mehanicki efekat kod urinarnih infekcija. Pomaze da se bakterije eliminisu iz organizma i sprecava rast novih. Takode, u praksi je dala odlicne efekte kod lecenja helikobakter pilori. Surucica (lat. Spiraeae herba), biljni aspirin i analgetik. Sadrzi u sebi spojeve salicilne kiseline i flavonske glikozide. Preporucuje se kod gihta i reume. Raste pored potoka, visine do 80 centimetara.

Na obroncima Stare planine raste i mnogo lekovitog bilja koje je zasticeno Zakonom. U tu grupu spadaju i Juniperus communis - kleka; Asarum europaeum - kopitnjak; Chellidonium majus - rusa; Saponaria officinalis - sapunjaca; Melilotus officinalis - zdraljevina; Ononis spinosa - gladis, zecji trn; Frangula alnus - krusina, krkavina; Viscum album - imela, bela imela; Angelica silvestris - divlja angelika; siviz, Gentiana lutea - lincura; Equisetum arvense - rastavic, preslica i mnoge druge.

Tradicija upotrebe biljaka za lecenje izuzetno je bogata i duga i predstavlja znacajno naslede. Sakupljanje trava za sopstvene potrebe obicno ne ugrozava opstanak lekovitih biljaka.

Raskosna lepota Stare planine, osvaja i pleni, ne samo u toku zime, vec u toku cele godine. Idealno je mesto za ljubitelje netaknute prirode, koji zele da otkriju neizmerna bogatstva ove planinske lepotice na istoku Srbije. Fascinantna lepota netaknute prirode cini Staru planinu najlepsom planinom istocnog dela Srbije. Sa ekonomskog stanovista podrucje Stare planine, predstavlja ogroman potencijal za razvoj sakupljacke privrede jer je bogato raznovrsnim gljivama i florom.

Ovo je zaista cisto podrucje za one koji traze lekovite biljke! Boravak u prirodnim ambijenatima podstice nas na brigu o zivotnoj sredini. Da bismo znali da cuvamo prirodu, moramo je i poznavati.

nazad