Sinuzitis - upala sinusa

cirkulacija

Sinuzitis se karakterise upalom paranazalnih sinusa. Kako je ova upala skoro uvek propracena upalom sluzokoze nosa i sinuzitis retko protice bez rinitisa, ovo se stanje moze slobodno nazvati rinosinuzitisom.

Paranazalni sinusi su male supljine, locirane oko nosne supljine. One su povezane sa nosem malim otvorima. Postoje cetiri vrste paranazalnih sinusa: frontalni (ceoni), maksilarni, sitasti i kinasti. Sitasti – etmoidalni sinusi se nalaze u osnovi nosa, izmedju ociju. Njihova upala naziva se etmoidet. Frontalni (ceoni) sinusi se nalaze iznad ociju i njihova upala se naziva frontalni sinuzit. Maksilarni sinusi su locirani levo i desno oko nozdrva nosa. Njihova upala se naziva maksilarni sinuzit. Svenoidalni ili klinasti sinusi se nalaze dublje u lobanji iza ocnih jabucica. Prilikom upale se razvija sfenoidit.

Sitasti i maksilarni sinusi se oformljavaju u 3-4mesecu razvoja fetusa. Beba se radja sa tri do cetiri sitasta sinusa i malim, velicine kapi, maksilarnim sinusima. Do puberteta svaki maksilarni sinus se postepeno uvelicava i dostize velicinu do 15 ml. sto je tipicno za odrasle osobe. Kod zdravih odraslih osoba sitasti – etmoidalni sinusi povecavaju broj supljini od 18 – 20 i svaki se drenira preko posebnog otvora. Ceoni sinusi krecu sa razvojem oko uzrasta od sest godina i obicno ne mogu biti rengenolosko ustanovljeni pre dvanaeste godine.

Precizna uloga sinusa nije do kraja razjasnjena i predpostavlja se da imaju ulogu u konstrukciji kostiju lobanje, rasterecuju i smanjuju pritasak u tom delu, zagrevaju i vlaze udahnuti vazduh, sluze kao toplotna izolacija i stite mozak, podpomazu zvucnu rezonansu, povecavaju mirisnu povrsinu.



Vidovi sinuzitisa

Sinuzitis moze da se klasifikuje prema razlicitim kriterijumima.

Prema anatomskoj lokaciji upalnog proesa razlikujemo:
- maksilarni sinuzit,
- Etmoidalni sinuzit,
- Frontalni sinuzit,
- Sfenoidalni sinuzit.

Prema uzrocniku infekcije razlikuju se:
- Virusni sinuzit,
- Bakterijalni sinuzit,
- Mikoticni (gljivicni) sinuzit.

Prema razvoju komplikacija:
- Jednostavna uipala sinusa,
- Komplikovani sinuzit – sa prisustvom orbitalnih – komplikacija unutar lobanje.

Prema vremenu trajanja:
- Akutni sinuzit,
- poluakutni sinuzit (prisustvo simptoma za 4 – 12 sedmica)
- hronicni sinuzit – prisustvo simptoma vise od tri meseca.



Uzroci nastanka sinuzita

Najcesci razlog za nastanak sinuzita je blokiranje otvora i narusavanje drenaze. Zatvaranje ometa normalnu evakuaciju mukusa koji se zadrzava u sinusnoj supljini, dolazi do infekcije a zatim i do upale sinusa.

Oko 10% ljudi ima dodatni sinus koji je sklon upalama.

Drugi uzrok upale sinusa mogu biti devijacije kostiju nosa. U idealnom slucaju nosna pregrada je locirana na sredini, deleci nosne supljine na dva dela. Kod 80% ljudi, usled razlicitih trauma - povreda ili usled genetskih predispozicija, nosna pregrada je nagnuta na jednu stranu sto jednu nozdrvu cini uzom. Osim sto stvaraju uslove za sinuzit, devijacije nosa otezavaju disanje i mogu biti uzrocnici hrkanja.

Kod nekih ljudi sama konstrukcija sinusa je duza i uza sto otezava drenazu. Kod drugih je pak izrazena osetljivost na spoljne faktore, koji prouzrokuju alergiju i sirenje krvnih sudova i sluzokozu.



Sinuzit – simptomi

Sinuzit najcesce manifestuje sledece simptome:
- Bolovi u oblasti obraza koji se prostire prema celu ili zubima a pojacava se kod naklona napred ili nazad.
- Crvenilo obraza, nosa i ocnih kapaka,
- Povecana osetljivost ili pritisak u oblasti ceonog sinusa i ispod oka.
- Bolovi u slepoocnicama i potiljku.
- Sekrecija iz nosa i hronicno lucenje sekreta u zdrelo.
- Zapusen nos.
- Kasalj narocito nocu ili iritacija grla.
- Bolovi u onlasti lica
- Oslabljeno culo mirisa.
- Los zadah
- Zubobolja ili hronicna osetljivost zuba a narocito kod upale maskularnog sinusa

Ovo stanje moze da pocne kao infekcija gornjih disajnih puteva. koje posle izvesnog vremena daje znake poboljsanja. Uprkos tome, oko sedmog dana nastupa pogorsanje sa simptomima tipicnim za sinuzit.



Sinuzit dijagnoza

Za uspostavljanje dijagnoze za sinuzitisa uzima se u obzir pregled simptoma, medicinski pregled i anamneza pacijenta. Analize krvi najcesce daju odstupanja od normalnih vrednosti ali nespecificna za stanje. Ispituje se puna krvna i diferencijalna krvna slika. Skoro uvek postoji leukocitoza. nalazi pokazuju povecanu sedimentaciju eritrocita kao i povecanje C – reaktivnog proteina.

Uzima se nazalni sekret koji se ispituje citologicno i mikrobiloski. kod citologicnog ispitivanja moze da se otkrije alergiski rinit, nazalna polipoza, preosetljivost na aspirin. Mikrobioloske kulture nosa imaju ograniceno znacenje jer su obicno kontaminirane normalnom bakteriskom florom. Medjutim oni nalaze primenu kod imunokompromitovanih pacijenata koji ne reaguju na antibiotsku terapiju.

Uzimanje sekreta kod direktne punkcije sinusa je jedini precizan nacin da se dobije pouzdano mikrobiolosko ispitivanje. Ovaj se metod primenjuje kod imunokompromitovanih pacijenatau uslovima opasnim po zivot i kod odsustva reakcije na primenjene terapije.

Cesto se koristi rentgenografija kao metoda za dijagnostiku upale sinusa. Kod akutnog sinuzitisa odkriva se zadebljanje sluzokoze (iznad 4 mm) ili vazdusasto vodeni nivo. Zajedno sa klinickim ispitivanjima, rentgenografija daje dovoljno informacija za postavljanje dijagnoze.

Tomografija se primenjuje u slucajevima kada je donosenje dijagnoze otezano i treba iskljuciti druga oboljenja kao sto su tumori i dr. Kod mukoznih (gljivicnih) sinuzita, tomografija daje karakteristicnu sliku i jedan je od glavnih kriterijuma za davanje dijagnoze.



Sinuzit - lecenje

Glavni cilj lecenja akutnog sinuzitisa je odklanjanje infekcije, smanjenje teskoca i trajanje simptoma kao i prevencija komplikacija. Ovo se postize dobrom drenazom i odgovarajucom sistematskom terapijom za predpostavljene bakterio-uzrocnike.

Punkcija sinusa omogucava evakuaciju gustog gnojnog sekreta. Postize se poboljsanje samociscenja epitela koji pokriva sluzokozu sinusa i obezbedjuje se materjal za mikrobioloske analize i izolaciju uzrocnika i odredjivanje antibakterisku osetljivost. Punkcija sinusa se predlaze posle iscrpljenih mogucnosti lecenja konzervativnim metodama, ili sporog resavanja simptoma i rizika od komplikacija.

Antibakteriska terapija je bitan deo lecenja bakteriske upale sinusa. Najbolje je da se odredi terapija antibioticima u skladu sa antibiogramom izoliranih uzrocnika iz sekreta sinusa. Dobar efekat daju antibiotici na bazi penicilina, cefalosporini i makrolidi.

Kod lecenja akutnog sinuzitisa primenjuju se i nazalni dekogestanti (sredstva za odpustanje nosa). To su preparati koji sadrze ksilometazolin. Ono smanjuju otok nosne sluzokoze i poboljsavaju drenazu sinusa. Nju treba primenjivati tri do maksimum sedam dana. Dodatno se moze ukljuciti i terapija antihistaminima i kortikosteroidima.

Moze se takodje sprovesti i terapija nosnog ispiranja pomocu hipertonog slanog rastvora koji je efikasan kod lecenja akutnog sinuzitisa.



Uzroci nastanka sinuzita

Upalla sinusa se moze lelcciti i nekim metodama koje su nam dostupne u kuci i to:
Inhaliranje vodenom parom dva do tri puta dnevno. U vodi se mogu dodati dve do tri kapi eukaliptusovog ulja koje podsticu ciscenje nosnih kanala i smanjuju bol.
Uzimanje cajeva, vode i tecnosti uopssste moze pomoci.
Tusiranje vrelom vodom je jedan od starih metoda za tretiranje sinusa.
Ispiranje pomocu cajnika i druggih prirucnih odgovarajucuh posuda slanom vodom je dobar metod za smanjenje pritiska i bola u predelu lica kao i za odpustanje nosa.



Sinuzit – lecenje lekovitim biljemkama

Fititoterapija kod sinuzita ukljucuje primenu lekovitih biljaka koje deluju protivupalno, imaju antimikrobna svojstva i povecavaju imunitet. Mogu se primenjivati sledece biljke:
- Morski ili divlji krastavac je biljka koja hiljadu puta vise sadrzi jedinjenja bakra i gvozdja od ribe. Joda ima u njoj sto puta vise u poredjenju sa drugim morskim dariovima. Izvor je vitamina C, B12, B1, B2 , B3. Na dalekom istoku morski krastavac zovu jos i “morski zensen”.
Morski krastavac ima primenu kod lecenja reumatizma, lumbaga hemoroida abscesa, isijasa neuralgija, malarije, zatvora, kurjeg oka.
Za nas je ovom prilikom znacajno to sto je on jedno od najboljih prirodnih sredstava za lecenje sinuzita. Najdelotvornije je kada se uzima kao razblazeni alkoholni rastvor. Moze se koristiti i osuseni usitnjeni krastavac usmrkavanjem u nozdrve. Ne preporucuje se uzimanje cistog nerazblazenog soka jer je mnogo jak i moze doci do povredjivanja i krvarenja sluzokoze nosa.
- Eukaliptus – pogodan je za upale sinusa, olaksava praznjenje sekreta. Primenjuje se u obliku inhalacija.
- Beli slez – Antibakteriono deluje. Primenjuje se kao caj.
- Kamilica – ima protivupalna i antisepticna svojstva, podpomaze ciscenje sekreta i smanjuje otok sluzokoze.
- Ehinacea - pojacava imunitet.
- Macja kandza (Uncaria Tomentosa) – Veoma jak imunostimulator.
- Djumbir – Koristi se kao susena biljka za caj ili svezi sok od korena biljke.
- Crvena kleka (Juniperus oxycedrus L) – Poboljsava izbacivanje sekreta.
- Bor – stavljanje nekoliko kapi etericnog ulja bora u vodi za inhalaciju poboljsava izbacivanje sekreta i smanjuje upalu.
- Divlja ciklama – Ima dobar drenazni i opustajuci efekat.