Kopriva - Urtica dioica L.


nazad

Kopriva,

Porodica: Urticaceae (Koprive) — slozenocvetnice

Urtica dioica L.

Engleski — Nettle, Ruski — Крапива двудомная, Francuski — Ortie, Nemacki — Grosse Brennessell

Kopriva je visegodisnja biljka sa dugim razgranatim puzecim rizomom. Stablo uspravno, cetvrtasto, (60-150 (300) cm.). Listovi na lisnim drskama, naspramni, jajasto lancelasti, testerasto nazubljeni, kao i stabla pokriveni cvrscim zarnim dlakama. Cvetovi su jednopolni, dvodomi, zelenkasti, sakupljeni u resovide cvasti u pazuhama gornjih listova (muske - uspravne, zenske - visece). Plod koprive je svetlozeleno, jajovido orasasti. Cveta od maja do septembra.

Staniste: Skoro je kosmopolitska biljka. Raste na zapustenim, obraslim, degradiranim mestima bogatim nitratima i organskim materijama. Oko kuca, pored puteva na djubristima.

Lekoviti delovi biljke: Cela biljka ima lekovita svojstva ukljucujuci koren, stablo, listove i seme. Sakuplja se od ranog proleca kada se mladi izdanci mogu koristiti u ishrani. Za pripremu cajeva i zimske zalihe najbolja je u maju mada se listovi mogu brati preko cele godine, seme po sazrevanju – u leto i krajem leta. Koren je najbolji u jesen. Nakon vadjenja iz zemlje treba ga dobro oprati i susiti na suncu ili u susari. Nacin susenja: Lisce se susi na toplom i provetrnom mestu ali ne i na suncu.

Sastav: List sadrzi organske kiselime (oksalnu, mravlju, silicijumovu…), slobodne amine (acetil holin, betain, holin, histamin, serotonin), flavonoide, karetonoide, beta-sitosterol, tanine, kumarine (skopoletin), glukokinin (odgovoran za antidijabetsko dejstvo – cije se prisustvo osporava) vitamin C, K.

Koren sadrzi polisaharide, beta-sitosterol, lektine, kumarin, triterpene, fenil propanoide.

Dejstvo i koriscenje: Kopriva ima opste jacajuce dejstvo, zaustavlja krvarenje, diureticno delovanje, protiv artritisa i reumatizma, antialergisko delovanje. smanjuje nivo secera. Lisce koprive stimulise pojavu mleka kod dojilja. Koren se koristi kod uvecanja prostate.

Poznata je i siroko upotrebljavana od drevnih vremena. U narodnoj medicini se najcesce upotrebljava za zaustavljanje krvarenja i izliva krvi iz disajnih puteva, digestivnog trakta i narocito kod prekomernog krvarenja i menstrualnih odlva. Ispitivanja sprovedena u SAD-u, Nemackoj i Japanu, ustanovila su njeno delovanje kod hiperplazije prostate. Ispitivanja u Nemackoj su pokazala da pozitivno utice na benignu hiperplaziju prostate a ispitivanja u Japanu da steroidi i druge komponente korena koprive potiskuju rast celija u prostati.

Eksperimentalna ispitivanja su pokazala da ekstrakt koprive znacajno poboljsava dejstvo dklofenaka kod reumatskih oboljenja. Odgovrajuca ispitivanja su takodje pokazala takvo dejstvo i kod osteoartritisa.

Postoje razlcita ispitivanja soka svezih listova koprive kao sredstva za zaustavljanje krvarenja. Tecni ekstrakt kprive po 30 – 40 kapi 3 – 4 puta zaustavljanje krvarenja. Tecni ekstrakt koprive po 30 – 40 kapi 3 – 4 puta dnevno kod klinickog ispitivanja pokazuje efikasnost kod krvarenja u pubertetu i menoauzi. Kod nedovoljne involucije materice posle porodjaja i abortusa se ubrzava i skracuje vreme kod procesa vracanja i oporavka materice. Kod adneksalnih upala kopriva pored toga sto zaustavlja krvarenje doprinosi i kod kontrole sirenja upalnog procesa.

Svojstvo koprive da zaustavlja krvarenje se koriste i kod druguh krvarenja. Krvarenje iz nosa, za lecenje i profilaksu crevnih krvarenja.

Po nekim autorima biljka je dobro sredstvo protiv prolecnog umora, anemije, povecava otpornost protiv raznih bolesti, poboljsava metabolizam. Koristi se kao diureticno sredstvo kod kamena u bubregu, otoka, ascitisa, kod problema sa varenjem, reumaticnih oboljenja. Zanimljiva je i tvrdnja da sok iz sveze koprive snizava nivo secera u krvi a objasnjava se povecanjem sekretina (hormon digestivnog sistema koji luce S celije dvanaestopalacnog creva, stimulise sekreciju tecnosti bogatih bikarbonatima iz pankreasa i jetre) koji stimulise pankreas.

Primenjena spolja, kopriva smanjuje sekreciju rana, stimulise granulaciju i epitelizaciju ostecenih tkiva. Koristi se protiv opadanja kose.



Upotreba:

Cedjeni sok iz sveze koprive konzumiran odmah koristi se za zaustavljanje krvarenja, doziran 30 – 40 kapi 3 – 4 puta dnevno. Dobar je tonik za stanja iscrpljenosti i anemije. I koliko da je cudno, koristi se za umirenje opekotina od koprive. Takodje se koristi za srcanu slabost sa otocima.

Infuzija se priprema tako sto se 2 cajne kasicice usitnjene biljke zaliju casom kipuce vode. Piju se 2 – 3 case dnevno zasladjenih medom ili nezasladjeno.

Koristi se za stimulisanje cirkulacije i ciscenje organizma kod artritisa, reumatizma, gihta i ekcema kao i za povecanje mleka kod dojilja. Mlada sirova kopriva je dobar prolecni tonik i cesto se koristi prosto kao i ostale zelene salate ili pripremu jela.

Tinktura od koprive se koristi u kombinaciji sa drugim biljkama za probleme sa artritisom, problema sa kozom i tesko krvarenje iz materice. Komprese natopljene razredjenom tinkturom se koriste kod bolesnih zglobova, istegnuca, neuralgija i isijasa.

Obloge: Spolja za komprese kod opekotina i za lecenje rana – infuzija od 4 – 8 cajnih kasicica na casu kipuce vode.

Ispiranje infuzijom od koprive koriste se kod opekotina, ujeda insekata i rana.

Dekokt od korena koriste se za ispiranje kose kod lecenja peruti, protiv opadanja kose i kao sredstvo za oporavak i negu kose.

Takodje je koristan kao diuretik i za lecenje benigne hiperplazije prostate.

Udisanje praha od usitnjene koprive (usmrkava) kod se kod krvarenja iz nosa.

Melemi se koriste kod hemoroida i ekcema.

Kod opadanje kose – 100g suvih listova usitnjene biljke, kuvaju se u mesavini 0,5l vode i 0,5l sirceta. Procedi se pa se glava umiva ovim nekoliko veceri pre spavanja, bez upotrebe sapuna.

nazad